„ЦРКВЕНИ ВОЈНИЦИ“ У СРЕДЊОВЕКОВНОЈ СРБИЈИ
Abstract
Српски средњовековни извори познају термин „црквени војник“
којим су означени припадници војних слојева становништва у служби манастира. У раду
је детаљније указано на деловање властеличића и пронијара на црквеним поседима.
Показано је да су њихова задужења била усмерена на чување и одржавање манастирског
комплекса, пиргова, или тврђава који их штитили или других поседа у оквиру црквених
властелинстава. Такође, црквени војници су представљали личну пратњу игумана током
путовања. На примерима неколико великих манастира указано је да је постојала подела
задужења унутар војне посаде.
References
Григорије Цамблак (1988): Књижевни рад у Србији, прир. Д. Петровић, Стара
српска књижевност у 24 књиге, књ. 12, Београд
Живојиновић, Драгић (2010): Повеља краља Милутина Хиландару претходно
приписивана његовом брату Драгутину, Стари српски архив 9, 3–17
Зборник (2011): Владимир Мошин, Сима Ћирковић, Душан Синдик, Зборник
средњовековних ћириличких повеља и писама Србије, Босне и Дубровника 1186–1321.
године, Београд.
Ивић, Павле – Грковић, Милица (1976): Дечанске хрисовуље, Београд.
Милојевић, Милош, Дечанске хрисовуље, Гласник СУД XII, Београд 1880.
Мишић, Синиша (2016): Хиландарски фалсификат хрисовуље Стефана Душана
за манстир Св.Николе у Добрушти,Стари српски архив 15, 131-141
Младеновић, Александар (2003): Повеље кнеза Лазара– текст, коментари,
снимци, Београд: Чигоја.
Младеновић, Александар (2007): Повеље и писма деспота Стефана. Текст,
коментари, снимци, Београд: Чигоја.
Радојчић, Никола (1960): Законик цара Стефана Душана 1349. и 1354, Београд.
Стефан Првовенчани, Сабрани списи (1988): прир. Љ. Јухас-Георгијевска, Стара
српска књижевност у 24 књиге, књ. 3, Београд.
Трифуновић, Ђорђе (2011): Повеља краља Милутина Манастиру Бањска 1,
Београд.
Фостиков, Александра (2014): Збирна повеља краљева Милутина и Стефана
Душана Хиландару, Стари српски архив 13, 79–142.
Благојевић, Милош (1970): Када је Стефан Душан потврдио Дечанску
хрисовуљу, ИЧ 16–17 (1966–1967), Београд 1970, 79–86.
Благојевић, Милош (1989): Челници манастира Дечани, Дечани и византијска
уметност ХIV века, Београд, 21–34.
Благојевић, Милош (2005): Влашки кнезови, премићури и челници у држави
Немањића и Котроманића, Споменица Милана Васића, Бања Лука, 43–77.
Благојевић, Милош (2009): О једнаким обавезама становништва у хрисовуљама
манастира светог Георгија код Скопља, Зборник радова византолошког института 46,
149–163.
Божанић, Снежана (2006): Ибарско језгро светостефансог властелинства,
Нови Сад – Сремска Митровица.
Вуловић, Бранислав (1981): Архитектура Раванице, Манастир Раваница,
споменица о шестој стогодишњици 1381−1981, Београд, 19−33.
Грујић, Радослав (1925): Властелинство Светог Ђорђа код Скопља од XI до XV
века, Гласник Скопског научног друштва 1, 45–74.
Грујић, Радослав (1932): Имунитети и привилегије епархијских властелинстава,
Богословље 7/3 181–200.
Ивановић, Милош (2017): Развој институције имунитета у српској
средњовековној држави до краја владавине краља Милутина, Историјски часоп 66, 49–
83.
Ивановић, Радомир (1952–1953): Дечанско властелинство, историјско
географска обрада, Историјски часопис 4, 173–225.
Ивановић, Радомир (1957): Властелинство манастира Св. Арханђела код
Призрена, Историјски часопис 7, 345–360.
Јечменица, Дејан (2014): Поседи светогорског манастира Св. Пантелејмона у
Моравској Србији, Власт и моћ − властела Моравске Србије од 1365−1402, Крушевац,
183−206.
Копривица Марија (2011): Протопоп Прохор, свештеник и властеличић на
дечанском властелинству у 14. веку, Београдски историјски гласник 2, 75−89.
Копривица Марија (2021): Придворци у средњовековној Србији, Између
Подунавља и Средоземља, тематски зборник посвећен проф. Синиши Мишићу поводим
његовог 60. рођендана, ур: К. Митровић, А. Узелац, Народни музеј Пожаревац, Центар за
црквене студије Ниш, 163-176.
Копривица Марија (2022): Властелинства и економија манастира у
средњовековној Србији, Центар за историјску географију и историјску демографију
Филозофски факултет Беогедад, Центар за црквене студије Ниш.
Копривица, Марија (2012): Попови и протопопови српске цркве у средњем веку,
Центар за црквене студије, Ниш.
Михаљчић, Раде (2013): Војнички закон, Огледи о старом српском праву, Бања
Лука − Источно Сарајево, 9−14.
Мишић, Синиша (2015): Коњуси – прилог социјалној структури српског
средњовековног друштва, Београдски историјски гласник 6, 91–97.
Мишић, Синиша (2019): Српско село у средњем веку, Београд, 109–110.
Мојсиловић-Поповић, Светлана (1989): Архитектура манастирског насеља
Дечани, Дечани и византијска уметност 14. века, ур. В.Ђурић, САНУ Београд.
Ненадовић Слободан (1967): Душанова задужбина манастир Светих Арханђела
код Прозрена, Споменик САНУ CXVI, 4-10.
Острогорски, Георгије (1951): Пронија, Прилог историји феудализма у
Византији и Јужнословенским земљама, Београд.
Поповић, Светлана (1994): Крст у кругу, архиректура српских средњовековних
манастира, Београд.
Симић, Гордана (1992): Деспотова кула у Ресави, Саопштења 14, 64–79.
Симић, Гордана, Вукадиновић, Светлана (2018): Утврђење манастира Ресаве,
од замисли до остварења, Београд .
Тарановски, Теодор (2002) Историја срп-ског права у немањићкој држави,
Београд.
Томовић, Гордана (2011): Властелинство манастира Светог Стефана у
Бањској, Повеља краља Милутина Манастиру Бањска, ур. Ђ. Трифуновић, Београд, 195–
249.
Трифуновић, Ђорђе (2011): Повеља краља Милутина Манастиру Бањска 1,
Београд.
Ћирковић Сима (1982): Хрељин поклон Хиландару, Зборник радова
византолошког института 21, 103−117.
Ћирковић, Сима (1962): „Верна служба” и „вера господска”, Зборник
Филозофског факултета VI-2, 95−112.
Ферјанчић, Божидар (1992): Манастирски људи у византијском и српском граду,
Социјална структура српских градских насеља (XII−XVIII век), Смедерево – Београд,
51−65.
Фостиков, Александра (2019): Занатство средњовековне Србије, Београд.
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
a) Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
b) Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
c) Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).
