SUR LE LEXÈME PÂQUES / ВАСКРС DANS LA PARÉMIOLOGIE SERBE ET FRANÇAISE

Јелена Јаћовић; Иван Јовановић

Јелена Јаћовић
Иван Јовановић

Keywords: Pâques, parémie, l’aspect sémantique, l’aspect linguoculturel, le français, le serbe

Abstract

Dans le présent article nous allons analyser les parémies françaises et
serbes avec le lexème Pâques / Васкрс en utilisant l’approche contrastive afin de montrer toutes
les ressemblances et les différences au niveau sémantique et linguoculturel. Dans l’optique de
la théorie des champs sémantiques perçue par Taylor (1995), Kleiber (1990) et Pottier (2000)
dont les ouvrages sont les plus référents en ce qui concerne la catégorisation et les prototypes
en sémantique, et de l’approche linguoculturel (Маслова 2010; Светоносова 2007;
Драгићевић 2010) qui enrichit les études linguistiques en ajoutant une nouvelle composante –
la culture, le corpus des parémies analysées est, selon les concepts auxquels il se réfère, classé
en neuf champs sémantiques. Il s’agit des champs sémantiques avec une signification
dénotative : 1. Piété / Repentir, 2. Fertilité ; 3. Éveil de la nature et de la vie dans la nature ; 4.
Année inféconde / Manque de nourriture ; 5. Situation météorologique ; 6. Beau temps ; 7.
Mauvais temps ; 8. Noces de mariage ; 9. Noël / Pâques. Le matériel pour cette recherche est
extrait des dictionnaires parémiologiques français et serbe : Quitard 1842; Montreynaud 2006;
Maloux 2006; Cosson 2010; Рајковић 1876; Михајловић 1965; Зуковић 1980; Караџић 1985;
Вуковић 2004. Nous avons utilisé aussi les dictionnaires suivants : TLFi 2005; РМС 2007;
РСАНУ 1959. Les résultats ont montré que la langue française abonde en parémies comportant
le lexème Pâques, alors que la langue serbe n’en a que deux.

References

Sources
Вуковић, Милан (2004) : Народни обичаји, веровања и пословице код Срба.
Београд : Сазвежђа.
Cosson, Gabrielle (2010) : Dictionnaire des terroirs de France. Paris : Larousse.
Караџић, Вук (1985) : Српске народне пословице. Београд: Просвета/Нолит
Maloux, Maurice (2006) : Dictionnaire des proverbes, sentences et maximes. Paris :
Larousse.
Михајловић, Јован (1965) : Пословице и изреке у Војводини. Нови Сад: Институт
за јужнословенске језике.
Montreynaud, Florence, Pierron, Agnès, Suzzoni François (2006) : Dictionnaire de
proverbes et dictons. Paris : Le Robert.
Рајковић, Ђорђе (1876) : Српске народне пословице досад нештампане. Нови
Сад: Матица српска.
РМС (2007) : Речник матице српске. Нови Сад: Матица српска.
РСАНУ (1959) : Речник Српске академије наука и уметности. Београд: Српска
академија наука и уметности.
TLFi (2005) : Trésor de la langue française informatisé. Paris : Le Robert.
Quitard, Pierre (1842) : Dictionnaire étymologique, historique et anecdotique des
proverbes. Paris : Libraire éditeur.
Zuković, Ljubomir (1980) : Narodne poslovice i izreke u delu Ive Andrića. Sarajevo:
Veselin Masleša, 438–456.
Références bibliographiques
Anđelić, Ikonija (2015) . Kontrastivna analiza biblijskih frazeologizama u engleskom,
nemačkom i srpskom jeziku. Zbornik za jezike i književnosti Filozofskog fakulteta u Novom
Sadu (ur. Predrag Novakov), knjiga 5, str. 105–114.
Вуловић, Наташа (2015) : Српска фразеологија и религија. Лингвокултуролошка
истраживања. Београд: Институт за српски језик САНУ.
Драгићевић, Рајна (2010) : Вербалне асоцијације кроз српски језик и културу.
Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије.
Драгићевић, Рајна (2013) : Концепт Бога у српским народним пословицама.
Теолингвистичка проучавања словенских језика (ур. Јасмина Грковић-Мејџор, Ксенија
Кончаревић). Београд: САНУ, 71–87.
Đurin, T., Jovanović, I. (2019). An Intangible but very Loud Heritage: Swear Words in
Serbian. Revista de etnografie şi folklor, 1-2/2019, 94-115.
Јовановић, Иван (2018) : Лексема Noël / Божић у француској и српској
паремиологији, Византијско-словенска чтенија 1 (ур. Драгиша Бојовић). Ниш: Центар за
византијско-словенске студије Универзитета у Нишу/Међународни центар за
православне студије/Центар за Црквене студије, 435–448.
Јовановић, Иван (2020) : Семантика зоонимске фразеологије библијског порекла
у француском и српском језику. Црквене студије (ур. Драгиша Бојовић), бр. 17,. Ниш:
Центар за црквене студије/Универзитет у Нишу/Међународни центар за православне
студије, 327–342.
Kergoat, Lucien (1990) : Parémie bretonne et religion. Rennes : Société d’histoire et
d’archéologie de Bretagne. 281–295
Kleiber, Georges (1990) : La Sémantique du prototype. Paris : PUF.
Кончаревић, Ксенија (2018) : Језик и култура. Славистичка перспектива.
Београд: Јасен.
Lalouette, Jacqueline (2010) : Jours de fête, jours feriés et fêtes légales dans la France
contemporaine. Paris : Tallandier.
Литаврин, Генадиј (2017) : Како су живели Византинци? Нови Сад: Академска
књига.
Маслова, Валентина Аврамовна (2010) : Лингвокультуро-логия. Москва:
Издательский центр „Академия”.
Мршевић-Радовић, Драгана (2003) : Паремије: текстуални окир за националну
културу. Београд: Друштво „Свети Сава“, 79–85.
Недељковић, Миле (1990) : Годишњи обичаји у Срба. Београд: Вук Караџић.
Пејовић, Анђелка (2013) : Конституисање етичких вредности кроз паремије на
примеру српског и шпанског језика. Језик, књижевност, вредности. Ниш: Филозофски
факултет, 113–124.
Pottier, Bernard (2000) : Représentation mentales et catégorisations linguistiques.
Louvain : Peeters.
Светоносова, Татьяна Александровна (2007) : Когнитивная лингвистика и
лингвокультурология: черты иразличия, Филологические науки в МГИМО: сборник науч.
трудов 27 (42), Москва: МГИМО, 39–46.
Станковић, Владан, Шево, Бојан (2023) : Православни празници: баштина српске
културе. Баштина, св. 59. Приштина – Лепосавић: Институт са српску културу. DOI:
https://doi.org/10.5937/bastina33-42999
Taylor, John R. (1995) : Linguistic Categorization. Prototypes in Linguistic Theory.
Oxford : Clarendon Press.
Van Gennep, Arnold (1994) : Manuel de folklore français contemporain. Tome 1, 3
Carnaval, Carême, Pâques. Paris : Éditions A. et J. Picard.


THE CENTRE OF CHURCH STUDIES		INTERNATIONAL CENTRE FOR ORTODOX STUDIES