БОГ И ВРЕМЕ У АПОЛОГИЈИ ЕВНОМИЈА АНОМЕЈЦА

Abstract

Рад има за циљ да представи основе Евномијевог учења
изложеног у његовом делу Апологија или Liber Apologeticus, са посебним освртом на
проблем односа Бога и времена. У првом делу рада Евномијево учење ће бити
представљено на основу његове три карактеристике, и то: именовање Божије
суштине као нерођеност, хијерархије бића која води од Бога, преко нерођеног до
Светог Духа, и логичког метода који он примењује. У исто време направиће се
покушај да се порекне да Евномије основне карактеристике свог учења заснива на
античкој филозофској традицији. У другом делу рада истраживаће се веза која
постоји између Божијег рађања Сина и времена. Евномијево учење о Богу заснивало
се на суштинској разлици између Бога и Сина Божијег на основу појмова нерођеност
и рођеност. Поред овога Синовљево рађање је, према Евномију, повлачило и
постојање интервала или растојање између Бога и рађања Сина. Тиме су Отац и
Син доведени у однос временског следа. Поричући да је Син од вечности са Оцем,
као и његово рађање у времену, Евномије га смешта у векове. Евномијева хијерархија
бића у односу на временске и безвременске категорије јесте следећа: једино Бог
постоји у вечности, док су Син Божији, Свети Дух и остале духовне силе смештене
у векове. На крају ове пирамиде налази се чулни свет, чија је одлика промена и у коме
се налази време.