МЕЛЕНТИЈЕВА БУНА - ДОПРИНОС НИШКОГ СВЕШТЕНСТВА ГРЧКОМ УСТАНКУ 1821. ГОДИНЕ

  • Небојша Озимић
Keywords: Грчки устанак, Константина Ипсиланти, Филики Хетерија, Балканско полуострво, 1821, митрополит Захарије, Призрен, митрополит Мелентије, Ниш, прота Стојан Поповић, поп Ђорђе Цинцар, Младен Овчаревић,Голуб Мутавџија, Радисав Екмеџибаша, Хусеин – паше Гаванзоглу, Нишка буна, свештенство, Милан Ђ.Милићевић, споменик, 1913.

Abstract

Као спонтани одјек устанка у Србији 1804. године, у Грчкој
1821. долази до дизања тзв. Великог грчког устанка, организованог од стране
слободнозидарског друштва ''Филики Хетерија''. Догађаје у Грчкој подржале су
колико су могле околне земље па и поједини градови у поробљеној Србији. Епископ
нишки Мелентије са неколико свештеника и виђенијих људи (прота Стојан Поповић,
поп Ђорђе Цинцар, Младен Овчаревић, бакалин, Голуб Мутавџија, Радисав
Екмеџибаша) покушава да дигне устанак у Нишу али ова акција биа осујећена,
устаници углавном ослобођени а епископ Мелентије и још четворица обешени на
мостову код Тврђаве. Овај догађај нам је познат из дела Милана Ђ. Милићевића
''Краљевина Србија ''. Споменик обешенима, који су одмах након мученичке смрти
сматрани у народу за светитеље, подигао је 1913. епископ нишки Доситеј на месту
где су обешени.

References

/
Published
2019-10-08
Issue
No 3 (2006): CHURCH STUDIES 3 (2006)
Section
Articles

Authors who publish with this journal agree to the following terms:

a) Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.

b) Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.

c) Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).