МЕЛЕНТИЈЕВА БУНА - ДОПРИНОС НИШКОГ СВЕШТЕНСТВА ГРЧКОМ УСТАНКУ 1821. ГОДИНЕ

  • Небојша Озимић
Keywords: Грчки устанак, Константина Ипсиланти, Филики Хетерија, Балканско полуострво, 1821, митрополит Захарије, Призрен, митрополит Мелентије, Ниш, прота Стојан Поповић, поп Ђорђе Цинцар, Младен Овчаревић,Голуб Мутавџија, Радисав Екмеџибаша, Хусеин – паше Гаванзоглу, Нишка буна, свештенство, Милан Ђ.Милићевић, споменик, 1913.

Abstract

Као спонтани одјек устанка у Србији 1804. године, у Грчкој
1821. долази до дизања тзв. Великог грчког устанка, организованог од стране
слободнозидарског друштва ''Филики Хетерија''. Догађаје у Грчкој подржале су
колико су могле околне земље па и поједини градови у поробљеној Србији. Епископ
нишки Мелентије са неколико свештеника и виђенијих људи (прота Стојан Поповић,
поп Ђорђе Цинцар, Младен Овчаревић, бакалин, Голуб Мутавџија, Радисав
Екмеџибаша) покушава да дигне устанак у Нишу али ова акција биа осујећена,
устаници углавном ослобођени а епископ Мелентије и још четворица обешени на
мостову код Тврђаве. Овај догађај нам је познат из дела Милана Ђ. Милићевића
''Краљевина Србија ''. Споменик обешенима, који су одмах након мученичке смрти
сматрани у народу за светитеље, подигао је 1913. епископ нишки Доситеј на месту
где су обешени.

References

/
Published
2019-10-08