ЕПИТИМИЈНИ НОМОКАНОН ГОРАЖДАНСКОГ МОЛИТВЕНИКА (1523) У СВЕТУ ШТАМПАНЕ И РУКОПИСНЕ КЊИГЕ
Abstract
У раду је представљен недовољно познат састав Горажданског
молитвеника, Епитимијни номоканон Псеудо-Зонаре. Његова појава у штампаној
књизи сагледана је у неколико равни. Указано је на значај избора издавача Теодора
Љубавића да објави састав који није преовладавао у рукописним требницима XIV и XV
века и да њиме истовремено обогати постојећу понуду штампаног текста. У
основним цртама анализирани су садржај и структура Епитимијног номоканона у
односу на његову старију и каснију јужнословенску рукописну традицију. Наведене
појаве су сагледане у светлу реверзибилног процеса преноса текста из штампане у
рукописну књигу која је доминирала у свету писане речи током XVI и XVII века.
References
Изданието подготовиха А. Кръстев и Ц. Янакиева. Шумен 2007: Университетско
издателство
Законоправило светога Саве I, приредили и превели М. М. Петровић и Љ.
Штављанин – Ђорђевић, Београд: Историјски институт, 2005.
Литургија 1519. Фототипско издање. Приредила К. Мано-Зиси, Горажданска
штампарија 1519‒1523. Књ. I. Београд ‒ Источно Сарајево 2008: НБС ‒ Филозофски
факултет Универзитета у Источном Сарајеву (даље у тексту ФФ УИС).
Молитвеник 1523. Фототипско издање. Приредила К. Мано-Зиси.
Горажданска штампарија 1519‒1523. Књ. III. Београд ‒ Источно Сарајево 2008: НБС ‒
ФФ УИС.
Молитвеник Ђурђа Црнојевића 1495/1496. Приредила К. Мано-Зиси.
Фототипска издања 17. Подгорица‒Цетиње 1993.
Псалтир с последовањем 1521. Фототипско издање. Приредила К. Мано-Зиси.
Горажданска штампарија 1519–1523. Књ. II. Београд – Источно Сарајево 2008: НБС –
ФФ УИС.
С. Смирнов (1914): Древнерусский духовник. Исследование по истории
церковнаго быта. Материалы для истории древнерусской покаянной дисциплины
(Тексты и Заметки). Москва: Издание Императорскаго Общества Истории и
Древностей Российских при Московском универистете [Reprint: Gregg International
Publishers Limited, England 1970].
198
А. Соловјев (1934/1935): Српска црквена правила из XIV века, Гласник
Скопског научног друштва XIV, 33–42.
J. B. Cotelerius (1677): Ecclesiae Graecae Monumenta I. Paris, 68‒158.
V. Jagić (1874): Sitna gradja za crkveno pravo. Starine JAZU VI, 112–156.
Литература
А. И. Алмазов (1902): Законоправильник при русском Требнике. С.-Петербург.
Е. Белякова (2007): О составе Хлудовского Номоканона (К истории сборника
„Зинар“). Старобългарска литература, 37–38, 114–131.
Е. Белякова (2009): О сербском переводе правил с толкованиями Иоанна
Зонары. Црквене студије 6, 235‒242.
Д. Богдановић (1982): Инвентар ћирилских рукописа у Југославији (IX–XVII
века). Београд: САНУ.
С. Бојанин (2005): Забаве и светковине у средњовековној Србији (од краја XII
до краја XV века). Београд: Историјски институт – Службени гласник.
С. Бојанин (2011а): Недеља као нерадни дан у средњовековној Србији. Р. Срђан
(ур.). Споменица академика Симе Ћирковића, Београд, 307–335.
С. Бојанин (2011b): „Сказаније о писменех“ Константина Философа
Костенечког као извор за народну културу средњег века. Зборник радова
Византолошког института 48, 259–286.
С. Бојанин (2012a): Брачне одредбе Жичке повеље између црквеног и народног
концепта брака. Б. Крсмановић, Љ. Максимовић, Р. Радић (ур.). Византијски свет на
Балкану I‒II. Београд: Византолошки институт САНУ, 425–442.
С. Бојанин (2012b): Пенитенцијални састави у дечанским требницима № 68 и №
69. Т. Суботин-Голубовић (ур.). Дечани у светлу археографских истраживања, Београд,
163–181.
С. Бојанин (2015): Рачвасти дуб и грбава крушка: дрвеће и сегментација
друштвеног простора у средњовековној парохији. У: Зборник радова у част академику
Десанки Ковачевић-Којић. Бања Лука: Академија наука и умјетности Републике Српске,
449‒472.
Д. Грбић (1989/1994): Два преписа пасхалије из „Цетињског псалтира” у
србуљским рукописним књигама. Црнојевића штампарија и старо штампарство.
Радови са научног скупа, Цетиње 11. и 12. мај 1989, Подгорица: ЦАНУ, 127–138.
Д. Грбић, К. Шкорић (2015): О Детлачком евхологиону из 1550/1560 и 1628
године. Р. Кузмановић (ур.). Културно-историјски комплекс Детлак. Бања Лука:
Академија наука и умјетности Републике Српске, 231‒287.
М. Гроздановић-Пајић (2015): Рукописи Музеја Српске православне цркве.
Збирка Радослава М. Грујића. Књ. II: Филигранолошки албум. Београд: НБС.
И. Гошев (1927): Стари записки и надписи, Годишник на Софийския
университет, Богословски факултет 4 (1926–1927) София, 335–378.
М. Димитрова (2012): Молитве на св. Трифон в требник № 167 от
Хилендарския манастир. Светци и свети места на Балканите. Материали от
международната конференция София, 14‒16 юни 2012. г,. 2: История, културна
антропология, изкуствознание. Старобългарска литература 48 (2013) 328‒351.
Г. Јовановић (1999‒2000/2001): Обредна лексика у повељама деспота Стефана
Лазаревића и деспота Ђурђа Бранковића. Прилози за књижевност, језик, историју и
фолклор, књ. 65-66, св. 1-4 (1999‒2000) Београд, 131–133.
Б. Јовановић-Стипчевић (1981): Русална среда у српском рукопису XIII века. У:
Текстологија средњовековних јужнословенских књижевности. Београд; САНУ, 231–
199
298.
В. Качановский (1897): Молитва с апокрифическими чертами „отъ злаго
(вредоноснаго) дождя”. Известия отделения русскаго языка и словесности ИАН II–3,
608–610.
Х. Кодов (1969): Опис на славянските ръкописи в Библиотеката на
Българската академия на науките. София: БАН.
М. Лазић (2013): Између патриотизма, побожности и трговине: мотиви
издавачке делатности Божидара Вуковића. Археографски прилози 35, 49‒102.
Б. Летић (2008): Књижевност у Херцеговини у првој половини 16. века.
Горажданска штампарија 1519‒1523. Књ. IV. Београд ‒ Источно Сарајево: НБС ‒ ФФ
УИС, 63‒96.
К. Мано-Зиси (1984–1985): Старе ћириличке штампане књиге у Архиву Српске
академије наука и уметности. Археографски прилози 6–7, 291–335.
К. Мано-Зиси (1986): Зборници за путнике Божидара Вуковића у светлу
сачуваних примерака. Ј. М. Миловић (ур.). Штампарска и књижевна дјелатност
Божидара Вуковића Подогоричанина, Радови са научног скупа 29. и 30. септембар 1983,
Титоград, 151‒171.
К. Мано-Зиси (1993): Издање требника Ђурђа Црнојевића. Д. Ј. Мартиновић
(ур.). О Молитвенику Ђурђа Црнојевића из 1495/96, Подгорица‒Цетиње, 14‒36.
К. Мано-Зиси (2008): Књиге Горажданске штмапраије (1519‒1523).
Горажданска штампарија 1519‒1523. Књ. IV. Београд ‒ Источно Сарајево: НБС ‒ ФФ
УИС, 163‒223.
Д. Медаковић (1958): Графика српских штампаних књига XV‒XVII века.
Београд: САНУ.
Л. Мирковић (1961): Хеортологија или историјски развитак и богослужење
празника православне источне цркве. Београд.
В. Мошин (1964): Још о реконструкцији Црнојевићева Требника 1495. године.
Библиотекар XVI/3/4 (1964) 199‒204.
В. Мошин (1971а): Словенски ракописи во Македонија I, Скопје: Архив на
Македонија.
В. Мошин (1971б): Ћирилски рукописи у Повијесном музеју Хрватске.
Копитарева збирка словенских рукописа и Цојсов ћирилски одломак у Љубљани. Опис
јужнословенских ћирилских рукописа, том I. Београд, 177–178.
Д. Найденова (2008): Каноничноправни текстовe в състава на славянски
ръкописи, съхранявани в български книгохранилища. Palaeobulgarica XXXII/4, 53–70.
Д. Найденова (2011): О работе над каталогом славянских юридических
рукописей из собраний болгарских библиотек. Современные проблемы археографии.
Сборник статей по материалом конференции, проходившей в Библиотеке РАН 25–27
мая 2010 г. Санкт-Петербург, 55–63.
Д. Найденова (2013): Евреите в каноничноправните текстове (Ръкописи З-I-63 и
З-I-68 от сбирката на Груич в Музея на Сръбската православна църква в Белград). А.
Николов, Г. Николов (съст.). Средновековният българин и „другите“. Сборник в чест
на 60-годишнината на проф. дин Петър Ангелов. София: УИ „Св. Кл. Охридски“, 319–
329.
Е. Љ. Немировски (1993): Издања Божидара и Вићенца Вуковића, Стефана
Мариновића, Јакова од Камене Реке, Јеролима Загуровића, Јакова Крајкова, Ђованиа
Антониа Рампацета, Марка и Бартоломеа Ђинамиа, 1519‒1638. Црногорска
библиографија Том I, књ. 2. Цетиње.
Е. Љ. Немировски (1996): Почеци штампарства у Црној Гори (1492‒1496).
200
Цетиње.
Е. Немировский (1998): Горажданский требник 1523 года. Археографски
прилози 20, 379‒398.
A. Николов (2106): Между Рим и Константинопол. Из антикатолическата
литература в България и славянския православен свят (XI–XVII в.), София.
С. Николова, М. Йовчева, Т. Попова, Л. Тасева (1999): Българското
средновековно културно наследство в сбирката на Алексей Хлудов в Държавния
исторически музей в Москва. Каталог. Консултанти Л. Мавродинова и Х. Миклас.
София: Кирило-Методиевски научен център.
С. Новаковић (1877): Божидара Вуковића зборници за путнике. Гласник
Српског ученог друштва 45, 129‒167.
Опис ћирилских рукописних књига манастира Високи Дечани, приредила, Н.
Синдик, Београд 2011.
А. Павлов (18972): Номоканон при Большом Требнике. Москва.
М. Пантић (1967): Прилози за историју старе српске књиге. Зборник Музеја
примењене уметности 11, 51‒54.
М. Пантић (2008): Српска књига у Горажду и Дубровнику до средине 16. века.
Горажданска штампарија 1519‒1523. Београд ‒ Источно Сарајево: НБС – ФФ УИС,
17‒25.
Пет векова српског штампарства 1494‒1994: раздобље српскословенске
штампе XV‒XVII века, приредили М. Пешикан, К. Мано-Зиси, М. Ковачевић, Београд
1994: САНУ, Матица српска, НБС.
С. Петковић (1994): Илустрације и књижни украс у српским штампаним
књигама XV‒XVII века. М. Пешикан, К. Мано-Зиси, М. Ковачевић (ур.). Пет векова
српског штампарства 1494‒1994: раздобље српскословенске штампе XV‒XVII века,
приредили, Београд: САНУ, Матица српска, НБС, 25‒52.
А. Попов (1872): Описание рукописей и каталог книг церковной печати
библиотеки А. И. Хлудова. Москва, 200‒201.
Ђ. Сп. Радојичић (1958): Горажданска штампарија, Библиотекар X, 289‒290.
Ђ. Сп. Радојичић (1967): Манастир Милешева и сатаро српско штампарство
прве половине XVI века. Зборник Музеј примењене уметности 11, 35‒40.
З. Ранковић В. Вукашиновић, Р. Станковић (2012): Инвентар рукописа
Библиотеке Српске Патријаршије. Београд: Библиотека Српске Патријаршије ‒ ЈП
Службени Гласник.
Б. Райков, Х. Кодов, Б. Христова (1986): Славянски ръкописи в Рилския
манастир. Том I. София: Издателство наука и изкуство.
М. Райкова (2008): За един югозападнобългарски паметник от XV в,
Македонски преглед XXXI/3, 29‒46.
П. Симић (2008): Литургијске особености књига Горажданске штампарије.
Горажданска штампарија 1519‒1523. Књ. IV. Београд ‒ Источно Сарајево: НБС ‒ ФФ
УИС, 131‒161.
Е. Спространов (1900): Опис на ръкописите в библиотеката при св. Синод на
Бьлгарската църква в София, София.
Р. Станковић (1999): Датирање српских рукописних књига у софијском
Црквеном историјско-археолошком музеју III. Археографски прилози 21, 213–297.
Р. Станковић (2007): Водени знаци хиландарских српских рукописа XIV‒XV века.
Београд: НБС.
Р. Станковић (2010): Водени знаци хиландарских српских рукописа XVI века.
201
Београд: НБС.
Р. Станковић (2015): Водени знаци и датирање Евхологиона БСП №7. Р.
Кузмановић (ур.). Културно-историјски комплекс Детлак. Бања Лука: Академија наука
и умјетности Републике Српске, 231‒287.
Д. Е. Стефановић (1997): Опис Барањског рукописа. Законик цара Стефана
Душана. Књ. III. Београд: САНУ, 83‒87.
Х. Тончева (2000): Старобългарските молитви за всяка потреба в развоя на
славянската ръкописна книжнина (до краја XIX в.). Пловдив.
Ђ. Трифуновић (1967): Мољеније Теодора Љубавића. Зборник Музеја
примењене уметности 11, 55‒57.
А. А. Турилов (2005): К истории тырновского „царского“ скриптория XIV в.
Старобългарска литература 33–34 (2005) 305–328.
С. Ћирковић (1997): Ћириличко штампарство и култура Балканских Словена.
Работници, војници, духовници. Друштва средњовековног Балкана. Београд: Equilibrium,
455‒469.
М. Цибранска-Костова (1994): Към характеристиката на първите печатни
кирилски Номоканони (Номоканонът в Милешевския требник). Македонически преглед
XVII/3, 67‒82.
М. Цибранска-Костова (2007): Етюди върху кирилската палеотипия XV–XVIII
век. София: Издателство „Гутенберг“.
М. Цибранска-Костова (2011): Покайната книжнина на Българското
средновековие IX–XVIII век. Езиково–текстологични и културологични аспекти.
Софија: БАН.
М. Цибранска-Костова (2016): Старият завет като юридически източник.
Наблюдения върху славянската ръкописна традиция. София: „Издателство Валентин
Траянов“.
Л. Чурчић (1974): Старе српске штампарије у Турској и Аустрији. Споменица
посвећена 130-годишњици живота и рада Библиотеке Српске академија наука и
ументости. Београд: САНУ, 53‒60.
Л. Чурчић (1991‒1992): Српске штампане књиге до обнове Пећке патријаршије.
Зборник Матице српске за ликовне уметности 27‒28, 185‒212.
Л. Чурчић (1994): Видови и огранци раног словенског штампарства. М.
Пешикан, К. Мано-Зиси, М. Ковачевић (ур.). Пет векова српског штампарства
1494‒1994: раздобље српскословенске штампе XV‒XVII века, Београд: САНУ, Матица
српска, НБС, 9‒24.
Л. Чурчић (2008): Горажданска штампарија у Трговишту у Румунији.
Горажданска штампарија 1519‒1523. Књ. IV. Београд ‒ Источно Сарајево: НБС ‒ ФФ
УИС, 335–360.
J. A. Brundage (1995): Medieval Canon Law, London and New York: Longman.
М. Daglas (2001): Čisto i opasno. Analiza pojmova prljavštine i tabua. Prevod I.
Spasić. Beograd 2001: Biblioteka XX vek.
A. Gurevič (1987): Problem narodne kulture u srednjem veku. Prevod L. Subotin.
Beograd: Grafos.
D. Naydenova (2014): Anti-Armenian Polemics in Slavic canon law miscellany.
Études Balkaniques L/3: Institut d’Études balkaniques & Centre de Thracologie, Sofia, 82‒95.
E. L. Nemirovskij (1996): Gesamtkatalog der Frühdrucke in kyrillischer Schrift.
Band I: Inkunabeln. Bibliotheca bibliographica Aureliana CXL. Baden-Baden: Verlag
Valentin Koerner.
E. L. Nemirovskij (2001): Gesamtkatalog der Frühdrucke in kyrillischer Schrift.
202
Band IV: Die Druckerеi von Božidar Goraždanin in Goražde und Venedig; Die erste
Druckerei von Božidar Vuković in Venedig. Bibliotheca bibliographica Aureliana CLXX.
Baden-Baden: Verlag Valentin Koerner.
E. L. Nemirovskij (2003): Gesamtkatalog der Frühdrucke in kyrillischer Schrift,
Band VI: Die zweite Druckerei von Božidar Vuković in Venedig. Bibliotheca bibliographica
Aureliana CLXXXVII. Baden-Baden: Verlag Valentin Koerner.
K. E. Zachariä von Lingenthal (1881): Die Handbücher des geistlichen Rechts aus
den Zeiten des untergehenden byzantinischen Reiches und der türkischen Herrschaft. St.
Pétersbourg.
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
a) Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
b) Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
c) Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).