ОБАВЕЗЕ СРПСКЕ ЦРКВЕ ПРЕМА КАРЕЈСКОЈ ЋЕЛИЈИ У СРЕДЊЕ ВЕКУ
Abstract
Неколико средњовековних српских повеља помиње материјалне
обавезе Српскe архиепископијe и патријаршијe према Карејској ћелији. Рад обjашњава
порекло и природу материјалних давања према испосници Св. Саве Јерусалимског.
Такође, ближе се одређује временски оквир успостављања таквих односа. Анализа
података који указују да су архиепископи и патријарси имали право да прикупљају бир и
врховину са неких поседа, указују на постојање посебе епархије под дректом
јурисдикцијом поглавара Српске цркве у околини Пећи. Поред покушаја да се приближно
одреде оквири деловања такве епархије разматрана је и корелација са хвостанским
црквеним центром.
References
српска књижевност у 24 књига, књ. 2, Београд, Српска књижевна задруга.
Богдановић Димитрије (прир.) (1986): Шест писаца XIV века, Григорије Рашки,
Јаков Серски, Силуан, непознати Светогорац, монах Јефрем, Марко Пећки, Стара
српска књижевност у 24 књига, књ. 10, Београд, Српска књижевна задруга.
Даничић Ђура (прир.) (1860): Живот Светога Саве, Доментијан (Теодосије),
Београд, Друштво српске словесности.
Даничић Ђура (прир.) (1865): Живот Светога Симеуна и Светога Саве,
написао Доментијан, Београд, Државна штампарија.
Живковић Бранислав (1985): Жича, цртежи фресака, Београд.
Живојиновић Драгић (2002): Хрисовуља цара Стефана Душана келији Светог
Саве Јерусалимског у Кареји, Стари српски архив 1, 69-78.
Живојиновић Драгић (2003а): Повеља братског сабора манастира Хиландара
о аделфатима за Карејску келију Светог Саве Јерусалимског, Стари српски архив 2 14-
54.
Живојиновић Драгић (2005): Акт архиепископа Никодима I за Келију Светрог
Саве Јерусалимског у Кареју, Стари српски архив 4, 23-50.
Живојиновић Драгић (2006): Интерполисана хрисовуља краља Милутина за
Карејску келију светога Саве Јерусалимског, Стари српски архив 5, 11-44
Живојиновић Драгић (2008а): Скопска хрисовуља цара Душана за келију
Светог Саве Јерусалимског у Кареји (Хил 31), Стари српски архив 7, 59-70
Живојиновић Драгић (2008б), Велика прилепска хрисовуља цара Стефана
Душана Карејској келији Светог Саве (Хил 149), Стари српски архив 7, 71-90.
Ивић Павле, Грковић Милица (1976): Дечанске Хрисовуље, Београд
Јовановић Томислав (прир.) (1998): Свети Сава, Сабрана дела, Београд.
Јухас-Георгијевска Љиљана (прир.) (1999): Стефан Првовенчани, Сабрана
дела - Стара српска књижевност у 24 књиге, књ.3, Београд, Српска књижевна задруга.
Карејски типик (1985): Карејски типик Светог Саве, фототипско издање,
прир. Д. Богдановић, Београд, САНУ, НБС, Матица српска.
Мирковић Лазар (прир.) (1939): Списи светога Саве и Стевана Првовенчаног,
Београд .
Мошин Владимир, Ћирковић Сима, Синдик Душан, (прир.) (2011): Зборник
средњовековних ћириличких повеља и писама Србије, Босне и Дубровника
1186-1321. године, Београд, САНУ
Новаковић Стојан (прир.) (1912): Законски споменици српских држава средњег
века, Београд.
Ћоровић Владимир (прир.) (1928): Списи Св.Саве, прир. Ћоровић Владимир,
Београд -Сремски Карловци, Српска краљевска академија.
Хиландарски типик (1995): фототипско издање, рукопис Chil АS156, прир.
Димитрије Богдановић, Београд, Народна библиотека Србије, Завод за међународну
научну, просветну, културну и техничку сарадњу.
Алексић Владимир, Копривица Марија (2014): Црква Христа Спаситеља (дом
Спасов) у Жичи и Српска црква у средњем веку, Беогрдски историјски гласник 5, 71-91.
Благојевић Милош (2006): Поседи манастира Хиландара на Косову и
Метохији (12-15. век), Београд, Завод за уџбенике и наставна средства.
Грујић Радослав (1935): Царица Јелена и ћелија Св.Саве у Кареји, Гласник
скопског научног друштава 14, 43-57.
517
Ђурић Војислав, Ћирковић Сима, Кораћ Војислав (1990): Пећка патријаршија,
Београд.
Живојиновић Драгић (2002): Хрисовуља Стефана Уроша II Карејској келији
Светог Саве из 1317/1318. године и однос келија –манастир у светлу аделфата,
Прилози КЈИФ 68-69, 111-123.
Живојиновић Драгић (2003б): Карејске хрисовуље Стефана Душана,
Историјски часопис 50, 33-51.
Живојиновић Драгић (2011): Архиепископ Никодим I, Историјски часопис 60,
97-112.
Живојиновић Мирјана (1986): Документи о адрефатима за Карејску келију
Светог Саве, Зборник радова Византолошког института 24-25, 385-396.
Живојиновић Мирјана (1972): Светогорске келије и пиргови у средњем веку,
Београд, Византолошки институт.
Живојиновић Мирјана (2012): Акти сабора у Крупиштима, Глас САНУ
одељење историјских наука 16, 99-113.
Живојиновић Мирјана (1998): Историја Хиландара I, Византолошки институт.
Зарковић Божидар (2002): Хотачка метохија, Лепосавић-Косовска Митропица
Зарковић, Божидар (2007): Завештање епископа Марка, Духовност писане
културе Срба у контексту културе балканских Словена, Приштина – Лепосавић, 193-
206.
Јањић Драгана (2009), Подаци за историју Хвостанске епископије, Баштина26,
Приштина –Лепосавић, 183-194.
Копривица, Марија (2012): Попови и протопопови Српске цркве у средњем веку,
Ниш, Центар за црквене студије-Филозофски факултет.
Копривица Марија (2016): Повеља цара Стефана Душана Хиландару за
забеле Понорац и Крушчицу и трг Книнац, Стари српски архив 15, 109-130.
Милаш Никодим (1902): Православно црквено право са тумачењем, Мостар.
Младеновић Срђан (2013): Крушевска метохија, Хиландарски посед у Хвосну,
Ниш, Центар за црквене студије.
Мошин Владимир (1938): Повеља краља Милутина Карејској ћелији из 1318,
Гласник Скопског научног друштва 19, 59-78.
Синдик Душан (1997): Повеље српских патријарха Саве, Спиридона и
Никодима, Хиландарски зборник 9, 99-117
Суботић Гојко (1982): Пећки патријарх и охридки архиепископ Никодим,
Зборник радова византолошког института 21, 213-236
Трифуновић Ђорђе (1961): Ко је састављач аренге повеље краља Милутина
1317/1318?, Прилози КЈИФ 27, 3-4, 243-244
Ћирковић, Сима (2001): Српске Notitiae Episcopatuum, Споменица епископу
Шумадијском Сави, Нови Сад, 199-207.
Ћирковић Сима (1991): Библиографија краља Милутина у улијарској повељи,
Зборник Архиепископ Данило II и његово доба, ур. Војислав Ђурић, Београд, 53-68.
Ћоровић Владимир (1938): Хиландарски аделфати за Кареју, Прилози КЈИФ
18, 1-2, 334-341.
Шкриванић, Гавро (1952-1953): Жичко епархијско власелинство, Историјски
часопис 4, 147-172.
Шкриванић Гавро (1970): Хвосно у средњем веку, Зборник Филозофског
факултета 11/1, 331-335.
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
a) Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
b) Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
c) Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).
