РЕСТИТУЦИЈА ВЕРСКОГ НАСЛЕЂА И ЦРКВЕНЕ ИМОВИНЕ ИЗ БУГАРСКЕ ПОСЛЕ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА
МИСИЈА ПРОТОЈЕРЕЈА МИХАИЛА ПОПОВИЋА У СОФИЈИ
Abstract
За време Првог светског рата, на територији Србије под
бугарском окупацијом (1915-1918), почињене су многоборoјне повреде међународног
ратног права од стране окупационих власти и наоружаних паравојних група (комита),
које су деловале под њиховом командом. Осим убистава, мучења, пљачки, реквизиција
итд., уништавање и отимачина културног блага и верског наслеђа представља једно од
обележија окупационе управе. Мотиви су били двојаки: пљачка ради пљачке, односно
ради стицања имовинске добити, али и разарање културног и верског идентитета на
окупираним територијама. У раду се бавимо послератним напорима да се део
опљачканог верског блага врати у Србију. Део тих напора била је и мисија београдског
протојереја Михаила Поповића у Софији јуна 1921 године. Његов извештај представља
драгоцено сведочанство не само о реституцији верског наслеђа и црквене имовине, већ
и о политичким односима Краљевине СХС и Бугарске почетком 1920-их година.
References
Необјављени:
1) Архив Југославије (Београд)
- Фонд Министарства вера Краљевине Југославије (65)
- Фонд Министарства спољних послова Краљевине Југославије (334)
- Фонд Делегације Краљевине Југославије на Мировној конференцији (336)
2) Архив Српске академије наука и уметности (САНУ) (Београд)
- Заоставштина Милана Ракића (14331)
Објављени:
- Стенографске белешке Привременог народног представништва Краљевине
СХС 1919/20 године, књига 1 (од 1. до 20. редовног састанка), Загреб, 1919.
- Уговор о миру са Бугарском (Нејски уговор), Београд, 1927.
Штампа:
- Политика (Београд)
Литература
Бован, В. (2007): Призренска Богословија, Ниш: Српска Православна
Богословија Свети Кирило и Методије у Призрену
Виријевић, В. (2013): ''Ратна штета причињена Српској православној цркви на
Косову и Метохији током Првог светског рата''. у: Културно наслеђе Косова и Метохије
(тематски зборник од водећег националног значаја) 1, 425-441.
Историја српског народа, књ. VI, том I (1994); Београд: Српска књижевна
задруга
Историја Бугарске (2008): Београд: Clio
Јовановић, В. (2002): Србија и Бугарска 1886-1896, Београд: Историјски
институ, Службени гласник
Митровић, А. (1984): Србија у Првом светском рату, Београд: Српска
књижевна задруга
Младеновић, Ж. (1963): ''Јован Скерлић и Бугари''. у: Прилози за књижевност,
језик, историју и фолклор 29, 1-2, Београд, 157-175.
Поповић, В. (2007): Источно питање. Борбе за опстанак Османлијске царевине
на Леванту и на Балкану, Београд: Никола Пашић (репринт)
Ристић, И. (2012): ''Политика споразумевања у време неразумевања (Рад
Александра Стамболијског на југословенско-бугарском зближењу 1919-1923)''. у: Теме
XXXVI, 3, Ниш, 1033-1046.
Ристић, И. (2013): ''Страдање имовине Епархије Рашко-призренске на Косову и
Метохији за време Првог светског рата (под бугарском и аустро-угарском окупацијом)''.
у: Културно наслеђе Косова и Метохије (тематски зборник од водећег националног
значаја) 1, 399-415.
Самарџић, М. (2008): Од Сан Стефана до Сливнице. Србија против Бугарске
1878-1886, Нови Сад: Филозофски факултет
Стојанчевић, В. (1988): Србија и Бугари 1804-1878, Београд: Историјски
институт
Стојанчевић, В. (1998): ''Опште прилике у окупираној Србији и принципи
окупационе политике''. у: Лесковачки зборник 38, Лесковац, 10-18.
Todorović, D. (1979): Jugoslavija i balkanske države 1918-1923, Beograd: Narodna
knjiga, Institut za savremenu istoriju
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
a) Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
b) Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
c) Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).
