СРПСКО-ВИЗАНТИЈСКО КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ И МОДЕРНА ДРАМА
Abstract
Рад сагледава начин инкорпорирања српско-византијског наслеђа у
нашу модерну драму кроз све стваралачке прелазе и преображаје. Уз коришћење
књижевноисторијских, књижевнотеоријских и културолошких метода, на примеру
Краљеве јесени Милутина Бојића, показаће се да су наши писци епохе модерне трагање
за суштином и смислом неретко проналазили у прошлим епохама, од којих је за писце
20. века међу најинспиративнијим била епоха српског средњег века. Однос према овој
епохи и њеном духовно-културном наслеђу представља важан сегмент у тежњи ка
успостављању целовитости при изградњи националног идентитета и исто тако
говори о преображају традиционалног у модерно, чиме се означава и извесни
континуитет националног бића конституисан на српско-византијском наслеђу као
„чињеници сопствене књижевне историје“. Стога ће се у раду показати и како се на
подлози историје и мита обликују модерне идеје заступљене на европској литерарној и
културној сцени у првим деценијама 20. века.
References
Драгољуб Недељковић, Марија Момчиловић. Београд: Српска књижевна задруга.
Батај, Жорж (2009): Еротизам, прев. Иван Чоловић. Београд: Службени
гласник.
Бојић, Милутин (1987): „Краљева јесен“, у: Изабране драме. Београд: Нолит.
Бојић, Милутин (1978): „Наша драма“, у: Сабрана дела Милутина Бојића, књ.
3, Проза I, прир. Гаврило Ковијанић. Београд: Народна књига.
Бојић, Милутин (1978). „Салома у уметности“, Сабрана дела, књ. 3, Проза I.
Београд: Народна књига.
Бојић, Милутин. „Тако је говорио Заратустра (написао Ф. Ниче, превео др
Милан Ћурчин)“, у: Дневни лист, бр. 278, Београд, 9. октобар 1911.
Бошковић, Драган (2013): „Византија: идентитет или утопија историје српске
књижевности“, у: Византија у (српској) књижевности и култури од средњег до
двадесет и првог века. Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет, 73–79.
Винавер, Станислав (1991): Европа у врењу, прир. Петар Милосављевић. Нови
Сад: Дневник.
Делимо, Жан (1987): Страх на Западу (од XIV до XVIII века), II. Нови Сад:
Књижевна заједница Новог Сада.
Де Ружмон, Дени (2011): Љубав и Запад, прев. Милан Комненић. Београд:
Службени гласник / Карпос.
James, Liz (1997): Women, Men and Eunuchs: Gender in Byzantium. London:
Routledge.
Јерков, Александар (2013): „Пад Византије и диогенијска нонтологија, део
први“, у: Византија у (српској) књижевности и култури од средњег до двадесет и првог
века. Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет, 21–35.
Јерков, Александар (2013): „Пад Византије и српска поетика, део други“, у:
Византија у (српској) књижевности и култури од средњег до двадесет и првог века.
Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет, 143–162.
Ковијанић, Гаврило (1997): Живот и рад Милутина Бојића. Београд: Научна
књига.
Лалић, Иван В. (1997): О поезији, прир. А. Јовановић. Београд: Завод за
уџбенике и наставна средства.
Лалић, Иван В. (1974): „Милутин Бојић“, Изабрана дела. Београд: Народна
књига.
Марјановић, Петар (2000): „Слика једног историјског тренутка (Милутин Бојић:
,,Краљева јесен“, 1912)“, Драмски писци XX столећа, друго допуњено издање. Београд:
Факултет драмских уметности.
Meyendorff, J. (1990): Christian Marriage in Byzantium: The Canonical and
Liturgical Tradition. Washington: Dumbarton Oaks Papers.
Mirrer, Louise (1999): Women’s Representation in Male-Authored Works of the
Middle Ages. Women in Medieval Western European Culture, edited by L. E. Mitchell, New
York and London.
Мошин, Владимир (1977): „Балканската дипломатија и династичките бракови
на кралот Милутин“, Споменици за средновековната историја на Македонија, том II,
Скопје.
Несторовић, Зорица (2007). Богови, цареви и људи. Београд: Чигоја штампа.
788
Николић, Часлав В. (2013): „ФИАТ: Динамички идентитет створеног у
византијској теологији и старој српској књижевности“, у: Византија у (српској)
књижевности од средњег до двадесет и првог века. Крагујевац: Филолошко-уметнички
факултет, 81–100.
Острогорски, Георгије (1998): Историја Византије. Београд: Народна књига /
Алфа.
Павићевић, Јована С. (2013): „Ритуал, сценска игра и литургијска драма“, у:
Византија у (српској) књижевности и култури од средњег до двадесет и првог века, ур.
Драган Бошковић. Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет, 269–283.
Павловић, Миодраг (1973): „Милутин Бојић“, у: Српска књижевност у
књижевној критици, едиција Драма. Београд: Нолит, 356–358.
Поповић, Александар В. (1998): „Мотив Федре и Хиполита у Житију Стефана
Дечанског Григорија Цамблака“, Зборник радова Византолошког института, XXXVII,
Београд: Византолошки институт САНУ.
Поповић, Јован Стерија (2001): „Карактеристика Стефана краља Дечанског“, у:
Критике, полемике, писма. Вршац: КОВ.
Поповић, Тања (2001). „Српскословенско наслеђе и новија српска поезија“.
Словенско средњовековно наслеђе. (Зборник посвећен професору Ђорђу Трифуновићу),
ур. Зорица Витић, Томислав Николић, Ирена Шпадијер. Београд: Чигоја штампа.
Радуловић, Марко (2015). Српсковизантијско културно наслеђе у српској
поезији друге половине двадесетог века (Васко Попа, Миодраг Павловић, Љубомир
Симовић, Иван В. Лалаић). Докторска дисертација. Београд: Филолошки факултет.
Секулић, Исидора (1974): „Милутин Бојић“, у: Изабрана дела. Београд:
Народна књига.
Сонди, Петер (2008): Студије о драми, прев. Томислав Бекић. Нови Сад:
Orpheus.
Томин, Светлана (2007): Књигољубиве жене средњег века. Нови Сад:
Академска књига.
Томин, Светлана (2011): Мужаствене жене српског средњег века. Нови Сад:
Академска књига.
Ћоровића, Владимир (1927): Предговор у: Милутин Бојић, Песме и драме.
Београд: Српска књижевна задруга.
Ћоровић, Владимир (1974): „Милутин Бојић“, у: Изабрана дела. Београд:
Народна књига.
Христић, Јован (1987): Предговор у: Милутин Бојић, Изабране драме. Београд:
Нолит, 5–29.
Цамблак, Григорије (1989): „Живот и подвизи светога великомученика међу
царевима Стефана српскога“, Књижевни рад у Србији, прир. проф. др Дамњан
Петровић. Београд: Просвета / СКЗ.
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
a) Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
b) Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
c) Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).
