ДУХОТВОРНА КЊИЖЕВНА МИСАО СИНИШЕ КОРДИЋА
Abstract
Књижевни и уметнички прегледи сагледавају период прве
четвртине двадесетог века као антагонизам модернистичких тенденција према
традицији позитивизма у европском и у српском стваралаштву. Тај однос два
концепта је најуочљивији јер су га чинили бројни актери, као и због превласти
рационално-апстрактне мисли Запада у српској реалности; наш је задатак овде да
покажемо да је између те две истородне струје код Срба опстојавала сасвим
различита, жива и аутохтона мисао, онтогенетски сродна иманентној руској духовној
стварности, једнако удаљена и од позитивизма и од модернизма. Један од њених
идеолога био је Синиша Кордић. Иако није оставио заокружену естетику, у бројним
есејима је понудио дубоке увиде у стварање и у природу националног духа,
претпостављајући пресудан значај живог духовног искуства преузимању рационалних
концепата.
References
Kordić, S. (1921а): Književni pregled: Gustav Krklec. – Srebrna cesta; Beograd:
Svetski pregled, 4, 16-17.
Kordić, S. (1921b): Književni pregled: D. J. Filipović. – Kosovski božuri, Gustav
Krklec. – Beskućnici, Svetislav Stefanović. – Uzbuna kritike i moderna, Beograd: Svetski
pregled, 7, 10.
Kordić, S. (1921c): Slučaj Augustina Ujevića, Beograd: Svetski pregled, 1, 10-13.
Kordić, S. (1921d): Sima Pandurović pesnik, Beograd: Svetski pregled, 6, 7-9.
Kordić, S. (1921e): Književni pregled: M. Crnjanski. – Dnevnik o Čarnojeviću,
Beograd: Svetski pregled, 8, 12-13.
Kordić, S. (1921f): Književni pregled: Uredništvo Misli. – Antologija najnovije lirike,
Niko Bartulović. – Ivanjski krijesovi, Beograd: Svetski pregled, 3, 17-18.
Kordić, S. (1921g): D. S. Pijade. – Strast, Beograd: Svetski pregled, 2, 13-14.
Kordić, S. (1921h): Kritička razmišljanja, Beograd: Svetski pregled, 5, 5-6.
Kordić, S. (1921i): Kritička razmišljanja, Beograd: Svetski pregled, 6, 15.
Kordić, S. (1921j): Kritička razmišljanja, Beograd: Svetski pregled, 7, 9-10.
Кордић, С. (1924а): Уметност и неуметност, Београд: пишчево издање
Кордић, С. (1924b): Два месеца у југословенском Сибиру од г. Драгише Васића
у: Кордић, С. (1924а): 115-128.
Кордић, С. (1926а): Наша најбоља ратна приповетка, Нови Сад: Летопис
Матице српске, CCCX/2-3, 376.
Кордић, С. (1926b): Поезија Божидара Ковачевића, Београд: Политички
гласник, 35, 13-14.
Кордић, С. (1926c): Две збирке приповедака, Београд: Политички гласник,
38/39, 15-16.
Кордић, С. (1926d): Нова збирка Ујевићева, Београд: Политички гласник, 42/43,
с. 18-19.
Кордић, С. (1926e): Нова збирка песама, Београд: Политички гласник, 44, 11-12.
Кордић, С. (1928а): Поводом песама Милете Јакшића, Нови Сад: Летопис
Матице српске, CCCXVI/3, 423.
Кордић, С. (1928b): Уметничка вредност Горског вијенца, Београд: Претеча, I,
53-55.
Кордић, С. (1930а): Синиша Кордић, Један поглед на развој српске
књижевности, Београд: Народна одбрана, 28, 438-440.
Кордић, С. (1930b): Синиша Кордић, Један поглед на развој српске
књижевности, Београд: Народна дбрана, 30, 470-473.
Кордић, С. (1931а): О поезији Владислава Петковића – Диса, Београд: Народна
одбрана, 6, 19.
Кордић, С. (1931b): Један поглед на развој српске књижевности, Београд:
Народна одбрана, 12, 186-187.
Кордић, С. (1931c): Један поглед на развој српске књижевности, Београд:
Народна одбрана, 23, 370-371.
Кордић, С. (1931d): Један поглед на развој српске књижевности, Београд:
Народна одбрана, 28, 457.
Кордић, С. (1931e): Синиша Кордић, Један поглед на развој српске књижевно-
сти, Београд: Народна одбрана, 29, 472-473.
Кордић, С. (1931f): Један хрватски песник, Београд: Народна одбрана, 34, 550-
552.
Кордић, С. (1931g): Један поглед на развој српске књижевности: О
верзификацији, Београд: Народна одбрана, 35, 567-568.
Кордић, С. (1933а): О правим ствараоцима и карактеру стварања уопште,
Београд, Правда, 10389, 17.
Кордић, С. (1933b): Приповетке и басне од Милана Вукасовића (Издање Српске
књижевне задруге, 242 коло, 1933. године), Београд: СКГ, књ. XL/6,443-445.
Кордић, С. (1934а): О поезији Данице Марковић, Београд: Пут, 5, 287-289.
Кордић, С. (1934b): Стихови Велимира Живојиновића: (V. Massuka), издање
Српске књижевне задруге, 246, Београд: СКГ, XLIII/6, 447-451.
Кордић, С. (1935а): Н. Бартуловић: Јадранска антологија, Београд: СКГ,
LXVI/2, 139-141.
Кордић, С. (1935b): Милета Јакшић: Мирна времена, Српска књижевна
задруга, 253, коло XXXVIII, Београд, 1935, Београд: СКГ, LXVI/7, 541-544.
822
Кордић, С. (1936а): Један наш трансцендентални песник (Душан Срезојевић),
Београд: Хришћанска мисао, 12, 172-174.
Кордић, С. (1936b): О лирици г-ђе Десанке Максимовић, предавање одржано 31.
јануара 1936. на Коларчевом универзитету,Београд: СКГ, LXVII/4, 305-307.
Кордић, С. (1936c): Поводом „Антологије српске лирике“, предавање одржано
на радију 7. октобра 1936. године, Београд: СКГ, LXVII/6, 387-390.
Кордић, С. (1936d): Песме Стевана Луковића и Велимира Рајића. С предго-
вором Ж. Милићевића (Срп. књиж. задруга), Београд: СКГ, LXVII/8, 626-628.
Кордић, С (1937а): О Хамлету, Београд: Хришћанска мисао, 2, 20-22.
Кордић, С. (1937b): О поезији Владислава Петковића Диса – поводом
двадесетогодишњице смрти, Београд: СКГ, LI/3, 185-190.
Кордић, С. (1937c): О неколиким патриотским песмама наших песника из
последњих ратова, Београд: Хришћанска мисао, 6-7, 87-90.
Кордић, С. (1937d): О правој поезији, Београд: Хришћанска мисао, 9-10, 132-
134.
Кордић, С. (1938а): Став Ракићев, Београд: СКГ, LIV/6-7, 441-443.
Кордић, С. (1938b): Љубомир Недић (Осамдесетогодишњица рођења),
предавање одржано на Радију 1. X 1938, Београд: СКГ, LV/6, 437-443.
Кордић, С. (1939а): Лирика Ђуре Јакшића – Шездесетогодишњица смрти,
Београд: СКГ, LVI/3, 183-187.
Кордић, С. (1939b): Форма и садржина књижевног дела: наш књижевни
проблем пре свију, Београд: Правда, бр. 12593, 19.
Кордић, С. (1939c): Милица Јанковић, Београд: СКГ, LVIII/3, 151-158.
Литература
Bahtin, M.(1967): Problemi poetike Dostojevskog, Beograd: Nolit
Бахтин, М. (1980): Марксизам и филозофија језика, Београд: Нолит
Бели, А. (2008): Смисао уметности, Београд: Логос
Bogavac, B. 2002: Pisanje je jedini način življenja, intervju sa Horhe Luisom
Borhesom u: Razgovori u Parizu, Beograd: Pešić i sinovi, 10-12.
Булгаков, С. (1991): Православље, Будва: Медитеран
Georgijević, K. (1927): Naša savremena književna kritika [U Srba i Hrvata],
Subotica: Književni sever, III, 10, 414.
Евдокимов, П.(2009): Христос у руској мисли, Света Гора Атонска: Манастир
Хиландар
Ђурић, М. Н. (1997): Љубав и лепота у Платона у: Философски списи,
Изабрана дела Милоша Н. Ђурића, том III, Београд: Завод за уџбенике и наставна
средства, 415-443.
Eliot T. S. (1972): Tradicija i individualni talenat у: Марић Вуковић 1972: 286-293.
Kajtez, N. (2001): Demon Solovjova, Novi Sad: Stylos
Кебара, Н. (2016а): Одуховљеност историјског догађаја у драмском песништву
Синише Кордића – драма Краља Стефана и Цара Душана, Зборник са Научног скупа
Косово и Метохија у контексту балканских народа и држава, ур. Срђан Словић,
Лепосавић: Институт за српску културу, 83-97.
Кебара, Н. (2016b): Ненад Кебара, Роман мрачне (породичне) историје,
Зборник са Научног скупа Век српске голготе I-III, ур. Бранко Јовановић, Косовска
Митровица: Филозофском факултету у Приштини, са привременим седиштем у
Косовској Митровици, Књ. 2: Књижевност и језик, 115-136.
823
Кјеркегор, С. (1970): Појам стрепње, Београд: СКЗ
Kjerkegor, S. (1990а): Brevijar, Beograd: Moderna
Kjerkegor, S. (1990b): Dve rasprave [na koricama] Dve kratke etičko-religiozne
rasprave [у књижном блоку], Beograd: Grafos
Кончаревић, К.(2006): Језик и православна духовност, Крагујевац: Каленић
Kostić, L. 2010: Među javom i međ snom, Pesma kao zapisnik у: Petar Milosavljević,
priređivač, Teorijska misao o književnosti, prva knjiga, Beograd: Fakultet za strane jezike, 261-
263.
Лосев, А. (2000): Дијалектика мита, Београд: Zepter Book World
Лоски, Н. (2001): Бог и светско зло, Београд: Zepter Book World
Марић, И. (2002): Философија на истоку Европе, Београд, Плато
Marić, S. Vuković, Đ. (1972): Rađanje moderne književnosti, Poezija, Beograd: Nolit
Његош, П. П. (1983): Горски вијенац, Београд: СКЗ
Paz, O. (1979): Lira i luk, Beograd: Vuk Karadžić
Paund, E. (1972): [одломци] у : Марић Вуковић 1972: 276-286.
Петковић, Н. (1975): Језик у књижевном делу, Београд: Нолит
Петковић, Н. (2002): Поезија и критика, Српско Сарајево: Завод за уџбенике и
наставна средства
Riz, V. (2004): Rečnik filozofija i religija, istočna i zapadna misao, Beograd: Dereta
Соловјов, В. (2001): Духовне основе живота, Смисао љубави, Београд: Бримо
Соловјов, В. (2002): Општи смисао уметности, Београд: Источник, 42, 42-54.
Топоров, В. Н. (1983): Пространство и текст // Текст: семантика и
структура, Сб. ст. АН СССР, Ин-т славяноведения и балканистики, Москва: Наука,
227-284.
Флоренски, П. (2007): Православље, Београд: Логос, Бримо
Франк, С. (2010): Недокучиво: онтолошки увод у философију религије, Београд:
Институт за теолошка истраживања Православног богословског факултета, Јасен
Шестов, Л. (1979): Достојевски и Ниче, Филозофија и трагедија, Београд:
Слово љубве
Шестов, Л. (1981): Добро у учењу грофа Толстоја и Ничеа, Београд: Књижевне
новине
Шестов, Л. (2002): Кјеркегор и егзистенцијална философија (Глас вапијућег у
пустињи), Београд: ПЛАТΩ
Шестов, Л. (2003): Умозрење и откривење, Религиозна философија Владимира
Соловјова и други чланци, Београд: ПЛАТΩ
Шестов, Л. (2006): Лав Шестов, На теразијама Јова, Београд: Логос, Бримо
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
a) Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
b) Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
c) Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).