ТРЕНУТАК У ЧИСТОМ СТАЊУ

Духовне основе поезије Жељка Медића

  • Марија С. Јефтимијевић Михајловић
Keywords: Жељко Медић, поезија, духовност, религиозност, тренутак у чистом стању, Љубав, Бог, Логос.

Abstract

У раду се указује на духовну димензију књижевној јавности
недовољно познате поезије Жељка Медића и његове најновије збирке Апнеја, чији сâм
наслов сугерише сублимацију тренутка у чистом стању, тренутка издвојеног ван
времена и ослобођеног свих садржаја свести; који је свођење на нуминозно, божанско;
осећање безвремености, вечности, „осећање Бога“. Иако његову поезију у строгом
смислу не можемо назвати религиозном (упркос томе што варира бројне религиозне
теме и библијске мотиве), него љубавном, али се мистично искуство љубави показује
као пут ка спознаји Бога, у чијем је корену Логосност, осећање прожето и испуњено
Богом Логосом, чиме се потврђује мисао Андреја Белог да уметност и нема други
карактер осим религијског, јер преображава природу наше личности.

References

Берђајев,Н. (2001): Смисао стваралаштва: покушај оправдања човека, превео
Небојша Ковачевић, Београд, Бримо.
Вишеславцев, Б. П.(2002):Срце у хришћанској и индијској мистици, превео с
руског Добрило Аранитовић, Београд, Бримо.
Грујичић, Н. (2003): „Судбина и језик“, Српски писци о српском стиху, избор и
предговор Милош Ковачевић, Београд, Источник.
Елиот, Т. С.(1991): „Традиција и индивидуални таленат“, у: Теоријска мисао о
књижевности, приредио Петар Милосављевић, Нови сад, Светови.
Епштејн, М. (1998): Вера и лик: религиозно несвесно у руској култури XX века,
са руског превела Радмила Мечанин, Нови Сад, Матица Српска.
Јунг, К. Г.(1977): К. Г. Јунг, Психолошке расправе, Одабрана дела К. Г. Јунга,
књига 4, превео Томислав Бекић, Нови Сад, Матица српска.
Кнежевић, О. Р.(2011): Време и сазнање: теолошко читање Марсела Пруста,
Београд: Православни богословски факултет, Институт за теолошка истраживања.
Марино, А.(1997): Модерно, модернизам, модерност, превела с румунског
Мариана Дан и Зоја Томић, Београд, Народна књига.
Метерлинк, М. (2007): Буђење душе, превео Бојан Лаловић, Београд, Конрас.
Мишић, З.(1996): З. Мишић, „Поезија и традиција“, Критика песничког
искуства, Београд, СКЗ, стр. 250-253.
Настовић, И.(2003): Архетипски свет Десанке Максимовић, Нови Сад,
Прометеј.
Олах, К.(2014): „Уметност као религија унутрашњег преображаја“, Књижевна
историја, год. 46, бр 154 (2014), 1075.
Пруст, М. (1983): М. Пруст, У трагању за изгубљеним временом, Нови Сад –
Београд, Матица српска – Народна књига.
Стојановић, Д.(1994): О идили и срећи, Сремски Карловци – Нови Сад,
Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
Тарковски, А.(1999): Вајање у времену, Београд, Уметничка дружина Аноним.
Фон Франц, М. Л.(2010): Снови, превела с немачког Даниела Ткалец, Београд,
Федон.
Published
2019-10-10