Српска православна црква у међународним односима са посебним освртом на односе са Руском православном црквом
Abstract
Српска православна црква већ вековима фигурира као један од најзначајнијих представника изворног хришћанства – православља. Свети Сава као први архиепископ аутокефалне српске цркве био је један од најзначајних духовних и световних дипломата средњег века. Везе са Руском православном црквом настају управо у временима почетка борбе Растка Немањића – Светог Саве за самосталну српску цркву. Свети Сава је примио и монашки постриг на Светој Гори у руском манастиру Св. Пантелејмона (Русик). У периодима великог успона као и у тешким временима нису престајале блиске везе са две сестринске цркве. Период робовања под Турцима, као и стварање моћне Руске Царевине, додатно су продубили блиске односе две цркве. У ХХ веку обе цркве су преживеле пошаст комунизма, која је изазвала огромна разарања у оба народа. Данас у међународним односима обе цркве играју значајну улогу у заштити изворног хришћанства и одбрани својих народа од непријатеља.
References
Архив СПЦ, Духовни суд Митрополије Краљевине Србије – Крф (1917): Министарство просвете и црквених послова Краљевине Србије Канцеларији Митрополије, Пов. бр. 107, Крф, 13. новембра 1917. год.
Вуковић, Сава (1996): Српски јерарси од деветог до двадесетог века. Београд- Подгорица-Крагујевац.
Вучетић, В. (2005): Пронађени идентитет ствара интегритет. Београд: Православље бр. 907/908. Новине српске патријаршије.
Гласник СПЦ (1948): Београд: бр. 7-8, 1. августа (19. јула). Гласник СПЦ (1997): Београд: бр. 6, јун.
Глигоријевић, Бранислав (1997): Уједињење Српске православне цркве и успостављање српске патријаршије у Југославији. Београд: ИСИ: Историја 20. века.
Грујић, Радослав (1955): Руска властелинства по Србији у XIV. и XV. веку. Београд: Историјски часопис 5.
Данило II (1866): Животи краљева и архиепископа српских. (издавач Ђуро Даничић). Загреб.
Димитријевић, Стеван (1922): Грађа за српску историју из руских архива и библиотека. Сарајево.
Доментијан (1865): Живот Светог Саве. (издавач Ђуро Даничић). Биоград.
Дурковић-Јакшић, Љубомир (1946): Први српски питомци богослови у Русији (пре сто година). Београд: Гласник СПЦ, бр. 3.
Ђорђевић, Животије (2004): Истином за Србију. Јагодина: Гамбит.
Епископ рашко-призренски Артемије (1995): Српска православна црква и Светски савет цркава. Призрен: Часопис за духовни препород Свети кнез Лазар, бр. 2. и 3. (10. и 11.).
Јањић, Сава (1995): Екуменизам, и време апостасије. Београд: Нови дани. Јачов, Марко (1986): Сеоба Срба из Далмације у Русију 1758. године. Београд.
Јелачић, Алексије (1940): Русија и Балкан – преглед политичких и културних веза Русије и Балканских земаља. Београд.
Јеротијевић, Зоран (2015): Проблем конкордата између Ватикана и Краљевине Југославије 1937. године. Ниш: Црквене студије број 12.
Јовановић, Томислав (1986): Књига са којом су студенички монаси потовали у Русију 1758-59. године. Београд: БИГЗ. зборник: Осам векова Студенице. Београд.
Кандиотис, Августин (2012): Одбрана православне вере. Ниш: Ревнитељ. Леонтьев, Константин (1876): Византизмь и славянство. Москва.
Мидић, Игњатије (2003): Православље и Европа. (уредник Радован Биговић). Београд: зборник: Хришћанство и европске интеграције. Хришћански културни центар.
Ненадовића, Матеја (1928): Мемоари. (приредио Владимир Ћоровић). Београд. Перишић, Владан (2003): Да ли је Европи потребно хришћанство?. (уредник Радован Биговић). Београд: зборник: Хришћанство и европске интеграције. Хришћански културни центар.
Петковић, Сретен (1986): Манастир Студеница и Русија у XVII и XVIII веку. Београд: БИГЗ. зборник: Осам векова Студенице.
Пилиповић, Радован (2017): Српска православна црква, Руска православна загранична црква, Московска патријаршија (1920-1940) – узајамне везе, утицаји и односи, (докторска дисертација). Београд: Филозофски факултет Универзитет у Београду.
Поповић, Јустин (1978): Догматика Православне Цркве, том III. Ваљево: Манастир „Ћелије“.
Поповић, Јустин (1995): Православна црква и екуменизам, друго издање. Света Гора Атонска: Манастир Хиландар.
Радовановић, Бранко (2015): Аспекти међусобних хришћанских и културолошких утицаја Срба и Руса у периоду од 10. до 16. века. Ниш: Црквене студије број 12.
Ракић, Радомир (1971): Спољни односи Српске православне цркве 1920-1970. Београд: зборник: Српска православна црква 1920-1970. Свети архијерејски синод Српске православне цркве.
Савић, Мирјана (2008): Школовање српских ђака у Русији и митрополит Михаило. у: Живот и дело митрополита Михаила (1826-1898). Београд.
Св. владика Николај (2011): Вера Светих, катихизис Источне православне цркве. Манастир Свете Петке.
Слијепчевић, Ђоко (1980): Михаило, архиепископ београдски и митрополит Србије. Минхен: Искра.
Соловјев, Александар и Мошин, Владимир (1936): Грчке повеље српских владара. Београд.
Стратиморовић, Стеван (1926): План за ослобођење српског народа. Београд: Богословље – орган Православног богословског факултета у Београду, год. I, св. 1.
Танић, Дејан (2013): Руско царство и Српска православна црква (1557-1766). Ниш: Друштво српско-руског пријатељства „Наисус“.
Троицкiй, Сергей (1932): Размежеванiе или расколъ. Paris.
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
a) Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
b) Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
c) Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).