СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА И СВЕШТЕНСТВО У УСТАНИЧКОЈ БОСАНСКОЈ КРАЈИНИ 1875–1878.

  • Братислав Теиновић
Keywords: цркве, свештеници, устанак, Срби, Турци, Босанска Крајина, Бања Лука, Бихаћ, Босански Петровац

Abstract

Током српског устанка у Босанској Крајини 1875–1878. запаљен је или потпуно разорен велики број православних цркава, као и два манастира из XVI века, бастиони српског православља, Моштаница код Босанске Дубице и Рмањ код Бихаћа, а бројни свештеници затворени, протерани и убијени. Ово је разлог активног учешћа у устанку бројних свештеника, прво у својству подстрекача, а касније и устаничких четовођа. О скрнављењу православних светиња и страдању свештенства вредна сведочења оставила су два путописца и очевица догађаја, Британац Артур Еванс и Француз Шарл Иријар.

References

Архив Босне и Херцеговине, Сарајево, рукописна збирка.
Музеј Републике Српске, османско-турски период (1527-1878), архивска грађа, рукописна збирка.
Објављени извори
Билбија, Илија (1936): „Моји доживљаји“. Развитак, 12 (III), 388-399.
Васић, Игњат (1889): Дневник. Књ. I. Шабац: Либерална штампарија.
Гильфердинг, А[лександр] (1873): Собрате сочинений, Бостя, Герцеговина и Старая Сербiя. Томъ третш. С. Петербургъ: Издате Д. Е. Кожанчикова.
Evans, J. Arthur (1878): Illyrian letters a revised selection of correspondence from the Illyrian provinces of Bosnia, Herzegovina, Montenegro, Albania, Dalmatia, Croatia, and Slavonia, addressed to the ’Manchester guardian’ during the year 1877. London: Longmans, Green, and Co.
Кецмановић, Илија (1994): Прандједовске муке под Турцима (изјаве Срба избјеглица о разлозима њиховог бјекства из Кнежпоља у аугусту и септембру 1875. године). Козарска Дубица: Мета принт.
Мркоњић, Петар (Петар А. Карађорђевић) (1979): „Дневни записци једног усташа о босанско-херцеговачком устанку 1875-1876. године”. Припремили Милан Стевчић и Милорад Радевић. Мешовита грађа (Miscellanea), 7 (18), 8-148.
Николајевић, Ђорђе (ур.) (1883): Шематизам православне митрополије и архидијецезе Дабро-босанске за годину 1883. Сарајево: Земаљска тискара.
Радосављевић, Недељко (2007): Грађа за историју Сарајевске (Дабробосанске) митрополије 1836-1878. Извори за српску историју, књ. 4. Београд: Историјски институт.
Ćurić, Hajrudin (1971): Arhivska zbirka Vladimira Desnice, prilozi radu Obrovačkog odbora i ustanku u Bosni 1875-1878. Sarajevo: ANU BiH.
Литература
Аноним (1889): „Читуља, Партеније Давидовић“. Дабробосански Источник, 9 (III), 144.
Аноним (1908): „Читула, Стево Поповић“. Источник, 3 (XXII), 46.
Атом (1904): „Манастир Рмањ“. Босанска вила, 11 (XIX), 211-213.
Бабић, М. С. (1892): „Кратак опис Босан. Грахова“. Босанска вила, 18 (VII), 279¬281.
Берић, Душан (2000): Српско питање и политика Аустроугарске и Русије 1848¬1878. Београд: Гутенбергова галаксија.
Barnwell, G. R. (1877): The Russo-Turkish War: comprising An Account of the Servian Insurrection, the Dreadful Massacre Christians in Bulgaria and other Turkish Atrocities with the Transactions and Negotiations of the Contensing Powers Preliminary to the Present Struggle, the Military Resources and Defences of the Combatants, and the Stirring Battles and Thrilling Incidents of the War together with A History and Description of Russia and the Russians, the Rise, Progress and Decline of the Ottoman Empire, and Sketches of the People, Man, Ners and Customs and Domestic Life of Both Nations. San Francisko: A. Roman & Company.
Бијелић, Стојан (1996): Казивање паметара о прошлости Бање Луке и Крајине. Бања Лука: Институт за историју.
Blau, Otto (1867): „Ausfluge in Bosnien“. Zeitschrift der Gesellschaftfiir Erdkunde zu Berlin, Zweiter Band, 499-515.
Bogićević, Vojislav (ur.) (1966): Dionizije Marinković: „Moji doživljaji“. Sarajevo: ANU BiH.
Војводић, Васо (1994): „Тајни рад Србије на ослобођењу Босне и Херцеговине (1868-1872)”. 9-115. У: Васо Војводић, У духу Гарашанинових идеја, Србија и неослобођено српство 1868-1876, Београд: Просвета.
Вујасиновић, Сл.[авко] (1933): МанастирМоштаница, монографија са 20 слика. Бања Лука: Штампарија Браћа Јакшић.
D., B. (1960): „Zapis anonimnog svedoka događaja iz 1878. godine u Bosanskoj Krajini“. Putevi, 8, 576-585.
Екмечић, Милорад (1954): „Почетак устанка у Босни 1875 године“. Годишњак Историјског друштва БиХ, VI, 267-305.
Ekmečić, Milorad (19732): Ustanak u Bosni 1875-78. Sarajevo: Veselin Masleša.
Ekmečić, Milorad (1977): „Istorijski značaj ustanka u Bosni i Hercegovini 1875-1878”. (49-89). U: Rade Petrović (ur.), Međunarodni naučni skup povodom 100-godišnjice ustanka u Bosni i Hercegovini, drugim balkanskm zemljama i istočnoj krizi 1875-1878. godine. tom I. Sarajevo: ANU BiH.
Екмечић, Милорад (1989): Стварање Југославије 1790-1918. 2. Београд: Просвета.
Живојиновић, Драгољуб (1994): Краљ Петар I Карађорђевић. 1. Београд: БИГЗ.
Zaplata, Rudolf (1936): „Pretstavka kršćana banjolučkog sandžaka sultanu 1873. godine“. Razvitak, 10 (III), 298-304.
Зиројевић, Олга (1984): Цркве и манастири на подручју Пећке патријаршије до 1683. године. Београд: Историјски институт.
Иванчевић, Ст. Петар (1895): „Двије-три о негдашњој школи на Хргару у Бихаћком протопопијату“. Источник, III (IX), 117-119.
Иванчевић, С. Петар (1900): „Поп Ђурађ Каран-Карановић, српски јунак и борац“. Босанска вила, 19 (XV), 257-259.
Иванчевић, Ст. Петар (1904): „Бања Лука с погледом на развитак српства и православља у њој и околини“. Голуб, 11-12/XXVL, 181-185.
Yriarte, Charles (1876): Bosnie et Herzegovine souvenirs de voyage pendant l ’insurrection. Paris: E. Plon et Cie.
^кићв, Ф. Цван] (1848): „Краина Босанска“. Србско-далматинскт Магазинъ. Тринайста година, 70-71.
Карановић, Милан (1921): Четовање Војводе Петра Мркоњића, краља Петра, по Босанској Крајини 1875-76, по причању његовог четника-посилног. Сарајево: Штампарија Петра Н. Г аковића.
Карановић, Милан (1925): „Поуње у Босанској Крајини“. Српски етнографски зборник, XXXV. Београд: СКА, 280-655.
Ковачевић, К.[оста] (1892): „Како су православни Срби у селу Крњеуши добили за цркву земљиште у години 1874“. Босанско-херцеговачки Источник, I (VI), 18-21.
Ковачевић, К.[оста] (1903): „Српска православна црква и школа у Бихаћу и околини“. (256-289). У: Алекса Јокановић (ур.), Први Шематизам православне српске митрополије Бањалучко-Бихаћке за годину 1901. Бањалука: Књижара С. Угреновића.
[Красић, Владимир] (1884): Устанаку Босни 1875-1878, грађа за новију српску историјурата за ослобођење. Нови Сад: Штампарија А. Пајевић.
Mackenzie, M. M. Georgina and Irby, A. Paulina (18772): Travels in the Slavonic provinces of Turkey in Europe. I. London: Daldy, Isbister & Co.
Милосављевић, Петар (1978): „Припреме Србије за рат са Турском 1876. године (За време влада Љубомира Каљевића и Стевче Михаиловића)“. Балканика, IX, 131-157.
Милошевић, Боривоје (2012): „Свештенство Босанске Крајине у устанку 1875- 1878“. Зборник за историју БиХ, 7, 239-255.
Митровић, Исаије (1939): „Српске школе у Бос. Крајини за турске управе“. Развитак, 8-9 (VI), 254-259.
Momirović, Petar (1956): „Drvene crkve zapadne Bosne“. Naše starine, III, 149-172.
Новаковић, К.[оста] (1894): „Кратак опис протопрезвитерата петровачког“. Босанско-херцеговачки Источник, II (VIII); 81-84; III (VIII), 127-131.
Pavličević, Dragutin (1978): „Hrvatsko novinstvo o Bosni s posebnim osvrtom na Bosansku Krajinu i Banju Luku u doba okupacije 1878. godine“. (36-55). U: Nikola Babić (ur.), Banja Luka u novijoj istoriji (1878-1945). Sarajevo: Institut za istoriju.
Попадић, А. Хаџи Миле (1893): „Опис цркве Саничке (у кључком протопрезвитерату)“. Босанско-херцеговачки Источник, X/XI (VII), 502-503.
Слијепчевић, Ђоко (1980): Михаило, архиепископ београдски и митрополит Србије. Минхен: Искра.
Српска ријеч, бр. 118, 18. VI/1.VII 1911.
Српски свештеник, бр. 4-5, април-мај 1913, 138-139.
Stillman, J. William (1877): Herzegovina and the late Uprising: The Causes of the Latter and the Remedies, from the Notes and Letters of A Special Correspondent. London: Longmans, Green and Co.
Теиновић, Братислав (2009): „Поп Василије-Вајан Ковачевић (1844-1896) и његово свједочанство из српског устанка у Босни 1875-1878“. Гласник Удружења архивских радника РС, 2, 443-451.
Teinović, Bratislav (2019): Nacionalno—politički razvoj Bosne i Hercegovine u posljednjem vijeku turske vladavine (1800-1878). Neobjavljena doktorska disertacija, Univerzitet u Banjoj Luci. (http://eteze.unibl.org/application/showtheses?thesesId=121)
Теиновић, Братислав (2021а): „Страдање српског православља у Босанској Крајини, 1806-1859“. Богословље, 80/1 (2021), 57-73.
Теиновић, Братислав (20216): „Српска Православна Црква и свештенство у Босанској Крајини (од Саферске наредбе до устанка, 1859-1875)“. Теолошки погледи, I/2021 (LIV), 129-148.
Ћулибрковић, Л. Светозар (1907): „Поп Каран, Стеван Карановић, војвода српски“. Босанска вила, 4 (XXII), 49-51.
Урић, Ненад (2009): „Србија и устанак у Босни пре и на почетку првог српско- турског рата (1876)“. Зборник за историју БиХ, 6, 101-157.
Filipović, Ibrahim (1989): „Filipovića Odžak u Glamočkom polju“, Naše starine, XVIII-XIX, 187-201.
Чубриловић, Бранко (1954): Хајдук Пеција 1826-1875. Сарајево: Народна просвјета.
Škapur, Hasan (2017): Odnos osmanskih vlasti prema Bosanskom ustanku (1875-1878.). Sarajevo: Centar za osmanističke studije.
Šljivo, Galib (1998): Bosna i Hercegovina 1854-1860. Landshut: izdanje autora.
Published
2022-01-16