СВЕТОСАВСКЕ ПРОСЛАВЕ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ ПОД АУСТРОУГАРСКОМ УПРАВОМ

  • Боривоје Милошевић

Abstract

Oрганизовање Светосавских свечаности са пригодним културно-
умјетничким програмом у Босни и Херцеговини можемо пратити од половине XIX вијека.
Послије аустроугарске окупације покрајина Светосавске прославе постају масовније и
свечаније, при чему се посебно водило рачуна да програм прође у најбољем реду, како не
би изазивао реакције политичких власти. Организатори свечаности најчешће су биле
српске црквено-школске општине или школе. Светосавске прославе имале су свој
хуманитарни, добротворни карактер, кориштене су за прикупљање средстава у корист
школских фондова и сиромашних ђака. Учествовање у самој прослави сматрано је за
велику част, а масовно организовање прослава, у селу или граду, сматрано је као знак
чврсте националне свијести.

References

Штампа
Босанска вила, 1886, 1887, 1890, 1891, 1892, 1899, 1900, 1901.
Босанско-херцеговачки источник, 1890, 1891, 1892, 1893, 1894, 1896.
Дабробосански источник, 1888.
Источник, 1900, 1905, 1906.
Народ, 1914.
Српска ријеч, 1906.
Србске новине, 1851.
Србски дневник, 1853, 1857.
Школски вјесник, 1894.
Школски лист, 1890.
Објављени извори
Војводић, Mихаило (1999): Друштво Светог Саве (документи 1886−1891).
Београд: Архив Србије-Друштво Св. Саве.
Zbornik zakona i naredaba za Bosnu i Hecegovinu–godina 1885. Sarajevo: Zemaljska
vlada za Bosnu i Hercegovinu−Zemaljska tiskara.
Izvještaj o upravi Bosne i Hercegovine zа 1906, Zagreb: C. i Kr. Zajedničko
ministarstvo financija.
Шематизам српске православне епархије Захумско-херцеговачке за годину 1912.
Moстар: Штампарија Ристе Ј. Савића.
Литература
Бар, Андре (1906): Босна и Херцеговина, аустријска управа од 1878. до 1903.
године. Београд: Војска.
Благојевић, Гордана (2019): „Савиндан као симбол националног и религијског
идентитета Срба у дијаспори“. Црквене студије, 16, 271−283.
Богићевић, Војислав (1975): Писменост у Босни и Херцеговини. Сарајево:
Веселин Маслеша.
Бодрожић, Ђуро (2012): „Српски национални идентитет: извори и основи“.
Национални интерес, год. VIII, vol. 13, бр. 1, 111−129.
Бранковић, Бошко (2020): „Култ Светог Саве и очување идентитета Срба у Босни
након обнове Пећке Патријаршије“. Осам вијекова аутокефалности и један вијек од
уједињења Српске православне цркве, Бања Лука, 61−73.
Веселиновић, Милојко (1908): „Свети Сава, школски патрон у Срба“. Браство,
XII−XIII, 21−133.
Гиљфердинг, Aлександар (1996): Путовање по Херцеговини, Босни и Старој
Србији. Београд: Службени лист СРЈ.
Дурковић-Јакшић, Љубомир (2011): „О почецима светосавске прославе у
школи“. Светосавски зборник, 1, 21−26.
Zirojević, Olga (2014): „Sveti Sava i naši muslimani”. Republika, XXVI, 566−567, 22.
Islamović, Elvira (2008): Školstvo i obrazovanje na području okruga Bihać za vrijeme
austrougarske uprave. Bihać: BZK Preporod.
Јовић, Павле (2016): „Св. Сава као покровитељ српских школа у 19. веку“.
Српска теологија данас, Београд: Православни Богословски Факултет, 85−88.
Kraljačić, Tomislav (1987): Kalajev režim u Bosni i Hercegovini 1882−1903.
Sarajevo: Veselin Masleša.
Матић, Никола (2008): Српске православне школе у БиХ под аустроугарском
управом, Београд: К. Матић-Графиком-уно.
Медаковић, Дејан (2016): „Идеја државности код Срба у XVI, XVII, XVIII и првој
половини XIX века“. Catena Mundi, III, О националном идентитету Срба, Београд:
Catena Mundi, 533−545.
Папић, Митар (1978): Историја српских школа у Босни и Херцеговини. Сарајево:
Веселин Маслеша.
Папић, Митар (1972): Школство у Босни и Херцеговини за вријеме
аустроугарске окупације (1878−1918). Сарајево: Веселин Маслеша.
Поткоњак, Никола (2001): Расто Немањић−Свети Сава, Београд: Учитељски
факултет.
Руварац, Димитрије (1898): Животопис Ђорђа Николајевића митрополита
Дабро-босанског. Земун: Штампарија Јове Карамата.
Руварац, Димитрије (1921): „Рецимо још коју о Светосавској песми“. Браство,
XVI, 222−230.
Саџак, Младенко (2010): Преглед српске књижевности у Босни и Херцеговини у
19. вијеку. Бања Лука: Артпринт.
Светосавска светковина у Банᴙалучкои Богословiи (1867). Нови Сад: Платонова
књигопечатниᴙ.
Споменица Друштва Светога Саве 1886−1936. године (1936). Београд: Друштво
Св. Саве.
Танеска, Љиљана (1998): „Свети Сава у српским школама“. Свети Сава у
српским школама, Београд: Педагошки музеј, 5−20.
Филиповић, Mиленко (2008): „Свети Сава у култу и предању у Сјевероисточној
Босни“. Братство, 12, 253−261.
Ћоровић, Владимир (1996): „Култ Светог Саве“. Браство. Избор радова
објављених од 1887. до 1941. године, Београд: Друштво Св. Саве, 419−434.
Published
2023-01-01